Početak sezone se bliži, prvi na "tapetu" bi trebalo da bude Leskovački maraton (da li će tek ćemo da vidimo). Da bi one koji su se već lepo zagrejali za trke dodatno podgrejali u narednim danima ćemo vam malo pokazati kako u svetu rade maratone... Čisto da imamo neke ciljeve kad već pravimo i učestvujemo u nečemu. {multithumb}

Ovaj serijal tekstova započinjemo sa verovatno najtežom biciklističkom trkom na planeti, La Ruta de los Conquistadores iliti po srpski Put konkvistadora. Kratki podaci o trci već vam mogu da ukazati zašto se smatra jednim od najtežih izazova na planeti. Smeštena u prelepima, ali ćudljivim predelima Kostarike tokom 4 dana i 360 kilometara ponudiće vam prolazak kroz čak 8 klimatskih zona. Trka započinje na obalama Pacifika u gradiću Jacó, a završava se na karipskim plažama Playa Bonita. Dakle startuje se na 0 metara nadmorske visine i završava takođe na 0 metara. A između?!?... Između ove dve plaže spremite se da se penjete čak 12.000 metara!!! Izazov vredan za priče unucima jednog dana.

Iako ovaj kraći opis mnoge od nas u startu odbija zbog svih ovih, na prvih pogled, nesavldavih prepreka, kako i sam Roman Urbina kaže, trka nije trasirana tako se od vas očekuje samo "kidanje". Na ovoj trci ćete uživati, preživljavati i pre svega biti prilagodljivi zbog svih klimatskih promena. Na ovoj trci ćete iskusti mnogo različitih deonica tako da se pre svega moramo prilagođavati. Ono što svi oni koji su ovu trku završili savetuju je veliko strpljenje. Oni koji dođu da voze "La Rutu" ne žele konstantno nerviranje i sukobe sa sopstvenim frustracijama. Zato je i najbitnije biti fokusiran na iskustvo i sticanje novih, pa zato i one koji su "naoružani" ovakvim stavom i možemo videti kako nasmejani savladavaju najteže moguće prepreke. Jer ovo, pre svega, nije trka na kojoj se takmičite da pobedite konkurenta za koji minut, sekundu. Ovo je više od trke, ovo je trka na kojoj stalno stičete nova iskustva. Ovo je trka na kojoj saznati mnogo toga o sebi, steći nove prijatelje, dobiti pomoć od drugih i pre svega pomagati drugim tokom trke. Naravno ovo nije trka za bilo koga. Od takmičara se očekuje da poseduju određene kvalitete kao što su visok nivo kondicije, mentalna snaga, dobra procena rizika i duh koji se hrani lepotama okoline kroz koju vozite... Jednom rečju ne može svako da se okiti titulom konkvistadora...

Proba ću da vam opišem rutu kojom prolazi ova trka kombinovano sa iskustvima takmičara. Trka startuje rano ujutru uz vatromet koji u svakom takmičaru budi preostale mišiće koji spavaju. Nakon starta 15 minuta prijatne vožnje obalom Pacifika susrećemo se sa prvim od mnogobrojnih uspona koji nas očekuju tokom trke. Polako se ulazi u prirodni rezervat Carara gde nas očekuju predivni predeli, sa mnogo papagaja, majmuna, ali i otrovnih žabe i jaguara. Već ovde se srećemo sa blatom koje vas baca na žestoke muke. Ruta trke dalje vodi u dolinu Turrubares i nastavlja prema centralnim brdskim predelima vodeći nas kroz brojne spektakularne mikroklime. Vlažne džungle se smenjuje u suve šume, prelazite reke sa biciklama na leđima. Prvih 100 kilometara je iza nas i to je ono što vas očekuje prvog dana. Bolovi, umor, ali i ushićenje su ono što nas u kampu očekuje na licima većine. A tek je prvi dan!!!

Drugi dan počinje oko 6 ujutru i u najavi je da je mnogo lakši od prethodnog. Naravno to je šala. Samo 4.000 metara penjanja, nekih 70-tak kilometara. Teren je daleko strmiji i vlažniji na ovoj deonici. Kostarika prosečno godišnje ima oko 3.300 mm padavina i na ovoj deonici se možemo suočiti sa žestokim blatnjavim, usponima i pedaliranje ćemo često menjati sa pešačenjem. Ono što prolazi kroz glave mnogih dok preispituju razloge svog učešća je verovatno jedno od najdragocenijih iskustava koje možete steći u životu. I tako skoro neprimetno stižete do cilja druge etape.{mosimage cw=150 popup=1}

Trećeg dana nas očekuje najviša tačka trke, a to je je vulkan Irazú koje se nalazi iznad San José na istoku doline. Ovaj vulkan je visok 3.432 m. Žestok uspon nakon prethodna dva iscrpljujuća dana je ono što pokaže ko je ko... Ipak svi željno očekuju da se popnu na vrh i uživaju u downhill-u. Konačno malo i takmičarskog duha može da se probudi i dugačak downhill je prilika da svako pokaže ko šta ume. Naravno tu su kiša i blato da sve ovo učine zanimljivijim. {mosimage cw=150 popup=1}Sa ovim downhill-om i kraćim asfaltnim deonicama završava se i treći dan. Žestoki napori tokom prethodne tri etape polako odvajaju one najjače, najsposobnije... Naravno trka je izuzetno obezbeđena i u kampu doktori imaju pune ruke posla za sve one kojima je potrebna pomoć.

Četvrti, završni dan nije nimalo lakši od ostalih. 120 kilometara, 2.500 metara penjanja i sve ono što ide uz to... Kad pomislite da vas na kraju etape očekuju karipske plaže,sunce, udobni kreveti, onaj koji je izdržao prethodno zaista ima dobru motivaciju i pored svih problema koji ga već muče i koji ga iščekuju. Oni koji su "dopedalirali" do ovde obično i završavaju ovu trku. Ova deonica vodi preko brdsko-planinskih predela i kao i tokom cele trke traži maksimalnu koncentrisanost. Ono što je interesanto za ovu etapu je i vožnja prugom koja više nije u funkciji. Oni koji propuste ovaj podatak verovatno očekuje kraći šok. Ipak ova etapa je malo lagodnija jer ipak se spuštamo na karpiske plaže... Oni koji konačno stignu tamo imaju priliku da dobiju priznanje lično od osnivača Romana i titulu konkvistadora... Naravno lična satisfakcija je ono što vam niko ne može uručiti to je valjda ono najvrednije što možete zaraditi na ovoj trci. Pobednici se naravno znaju, ali ovo je trka na kojoj su skoro svi pobednici. Da bi ste je završili morate da budete pravi ljubitelj avanture i naravno pravi sportista.

Sledeća "La Ruta" se organizuje od 12. do 15. novembra i šesnaesta je po redu. Startovala je kao ekološka ekspedicija sa 35 vozača, a danas na njoj učestvuju preko 500 takmičara iz preko 30 zemalja. Podatak o kome treba malo razmisliti...

Za pisanje teksta korišćen je materijal sa sajta www.adventurerace.com. Fotografije su takođe sa ovog sajta.